Kolika je cijena mora u Baošićima?Колика је цијена мора у Баошићима?
Materijal o Baošićima povučen je sa sjednice Vlade. Nasuti materijal iz mora još nije.Материјал о Баошићима повучен је са сједнице Владе. Насути материјал из мора још није.
Obala u Baošićima i dalje čeka odluku države. Vlada je juče trebalo da razmatra raskid ugovora sa kompanijom „Carine“ i korake za vraćanje lokacije u prvobitno stanje, ali je materijal povučen sa sjednice.
Prema tvrdnjama izvora Pobjede, ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slaven Radunović usprotivio se zaključcima kojima je trebalo otvoriti put za raskid ugovora sa kompanijom „Carine“ i vraćanje obale u Baošićima u prvobitno stanje.
Radunović je, prema istom izvoru, upozoravao na moguće posljedice po državu. Nakon rasprave, premijer Milojko Spajić povukao je materijal radi dodatne provjere pravnih rizika.
Vlada do objavljivanja ovog teksta nije saopštila koji su konkretni rizici navedeni, kolika bi mogla biti njihova cijena niti zašto su zaustavili donošenje odluke.
Šta je trebalo da odluči Vlada
Prema informacijama Pobjede, predloženi zaključci trebalo je da otvore put za raskid ugovora između Morskog dobra i kompanije „Carine“.
Planirano je i da Ministarstvo prostornog planiranja izda urbanističko-tehničke uslove potrebne za izradu glavnog projekta vraćanja lokacije u prvobitno stanje, a da Morsko dobro obezbijedi projektnu dokumentaciju.
Razmatrano je i povlačenje ranije saglasnosti Vlade na postupak kojim je ova lokacija dodijeljena za investiciono kupalište. Navodno je pripremljena i uža verzija zaključaka, u kojoj bi ostali raskid ugovora, izdavanje uslova i izrada projekta, ali ni ona nije usvojena.
Rješenje postoji, projekat još čekamo
Uprava za zaštitu kulturnih dobara ranije je naložila kompaniji „Carine“ da lokaciju vrati u prvobitno stanje. Kompanija nije postupila po rješenju, zbog čega joj je izrečena novčana kazna od 5.000 eura.
Zahtjevi kompanije da izvršenje rješenja bude odloženo nisu prošli pred Upravnim i Vrhovnim sudom. Sudovi u tim postupcima nisu odlučivali o konačnoj zakonitosti rješenja, već o zahtjevu za njegovo privremeno odlaganje. Glavni upravni spor još traje.
Konzervatorskim uslovima od 17. jula predviđeno je uklanjanje novih struktura i nasutog materijala do zvanične obalne linije evidentirane u katastru, kao i uklanjanje dograđenog dijela, obnova starog mandraća i rehabilitacija obale.
Pošto kompanija nije izvršila naložene mjere, izrada projekta povjerena je Morskom dobru. To javno preduzeće primilo je rješenje 20. jula i projekat treba da dostavi Upravi do 20. septembra.
Republika je ranije objavila da Uprava do 12. avgusta nije dobila projektni zadatak, ugovor sa projektantom niti drugi dokaz da je izrada dokumentacije počela. Morsko dobro na pitanja Republike nije odgovorilo.
Šta Vlada još nije objavila
Ministar ima obavezu da upozori Vladu ako smatra da odluka može proizvesti štetu za državni budžet. Međutim, pozivanje na moguće posljedice nije dovoljno da građani razumiju zašto je odlučivanje zaustavljeno.
Javnost još ne zna na koji se pravni rizik ministar pozvao, na kojoj ugovornoj obavezi se taj rizik zasniva, kolika bi mogla biti odšteta i koje su druge mogućnosti razmatrane.
Nije poznato ni kako su ti rizici odmjereni prema nalazima Uprave, mišljenju zaštitnice imovinsko-pravnih interesa i obavezama koje je država već preuzela pred UNESCO-om.
U dokumentu o stanju očuvanosti područja Kotora, Baošići su navedeni uz katastarske parcele 771, 772, 773/1 i 774. Crna Gora je UNESCO-u saopštila da je doneseno rješenje o obustavi radova i vraćanju lokacije u prvobitno stanje.
Država je, dakle, međunarodnoj organizaciji već rekla šta će uraditi. Sada njena Vlada treba da objasni zašto je zastala.
A ko računa cijenu obale?
Zaštita države ne može se svesti samo na zaštitu njenog budžeta. U toj državi žive građani, a obala kojom Morsko dobro upravlja pripada zajedničkom prostoru.
Zato pravni rizik prema investitoru nije jedina šteta koju Vlada mora da procijeni.
Postoji i cijena promijenjene obalne linije, mogućih posljedica po morski ekosistem, izgubljenog javnog prostora, međunarodnog kredibiliteta države i poruke koja se šalje svakom budućem investitoru.
Pravni spor može biti okončan presudom ili novčanom naknadom. Obala koja godinama ostane promijenjena polako postaje stanje na koje se svi navikavaju.
Upravo zato građani imaju pravo da vide oba računa – i onaj koji se odnosi na moguću odštetu investitoru i onaj koji ostaje Baošićima.
Građani mogu pokrenuti peticiju
Građani Baošića i Herceg Novog mogu pokrenuti peticiju upućenu Vladi, Morskom dobru, nadležnim ministarstvima i Opštini Herceg Novi.
Peticijom mogu zatražiti objavljivanje povučenog materijala, mišljenja zaštitnice imovinsko-pravnih interesa i procjene troškova na koju se ministar pozvao, kao i nastavak izrade projekta i sprovođenje donesenih rješenja.
Od Opštine Herceg Novi mogu tražiti da javno saopšti da li podržava raskid ugovora i vraćanje obale, te šta će preduzeti pred državnim organima kako bi zaštitila interes grada.
Peticija bi pokazala šta građani smatraju većom štetom i spriječila da se odluka o njihovoj obali donosi bez njihovog glasa.
Jer prije nego što država kaže da je vraćanje obale preskupo, građani imaju pravo da vide račun – i za novac i za more.
Izvori
- Pobjeda: Zastoj u Vladi oko raskida ugovora sa „Carinama“
- UNESCO: Izvještaj o stanju očuvanosti dobara svjetske baštine
Republika je ranije pisala
- Šta je nasuto u more u Baošićima: Ministarstvo nema podatke o ispitivanju sedimenta
- Još mjesec do roka za izradu projekta vraćanja obale u Baošićima, a Morsko dobro ćuti
- Četiri broja iz Baošića stigla su do UNESCO-a
- Kazna je stigla, obala još čeka: Na potezu je Morsko dobro
- Čedo, ne brini – sve će to narod pozlatiti
- Ko je nadležan odokativno?
Обала у Баошићима и даље чека одлуку државе. Влада је јуче требало да разматра раскид уговора са компанијом „Царине“ и кораке за враћање локације у првобитно стање, али је материјал повучен са сједнице.
Према тврдњама извора Побједе, министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Славен Радуновић успротивио се закључцима којима је требало отворити пут за раскид уговора са компанијом „Царине“ и враћање обале у Баошићима у првобитно стање.
Радуновић је, према истом извору, упозоравао на могуће посљедице по државу. Након расправе, премијер Милојко Спајић повукао је материјал ради додатне провјере правних ризика.
Влада до објављивања овог текста није саопштила који су конкретни ризици наведени, колика би могла бити њихова цијена нити зашто су зауставили доношење одлуке.
Шта је требало да одлучи Влада
Према информацијама Побједе, предложени закључци требало је да отворе пут за раскид уговора између Морског добра и компаније „Царине“.
Планирано је и да Министарство просторног планирања изда урбанистичко-техничке услове потребне за израду главног пројекта враћања локације у првобитно стање, а да Морско добро обезбиједи пројектну документацију.
Разматрано је и повлачење раније сагласности Владе на поступак којим је ова локација додијељена за инвестиционо купалиште. Наводно је припремљена и ужа верзија закључака, у којој би остали раскид уговора, издавање услова и израда пројекта, али ни она није усвојена.
Рјешење постоји, пројекат још чекамо
Управа за заштиту културних добара раније је наложила компанији „Царине“ да локацију врати у првобитно стање. Компанија није поступила по рјешењу, због чега јој је изречена новчана казна од 5.000 еура.
Захтјеви компаније да извршење рјешења буде одложено нису прошли пред Управним и Врховним судом. Судови у тим поступцима нису одлучивали о коначној законитости рјешења, већ о захтјеву за његово привремено одлагање. Главни управни спор још траје.
Конзерваторским условима од 17. јула предвиђено је уклањање нових структура и насутог материјала до званичне обалне линије евидентиране у катастру, као и уклањање дограђеног дијела, обнова старог мандраћа и рехабилитација обале.
Пошто компанија није извршила наложене мјере, израда пројекта повјерена је Морском добру. То јавно предузеће примило је рјешење 20. јула и пројекат треба да достави Управи до 20. септембра.
Република је раније објавила да Управа до 12. августа није добила пројектни задатак, уговор са пројектантом нити други доказ да је израда документације почела. Морско добро на питања Републике није одговорило.
Шта Влада још није објавила
Министар има обавезу да упозори Владу ако сматра да одлука може произвести штету за државни буџет. Међутим, позивање на могуће посљедице није довољно да грађани разумију зашто је одлучивање заустављено.
Јавност још не зна на који се правни ризик министар позвао, на којој уговорној обавези се тај ризик заснива, колика би могла бити одштета и које су друге могућности разматране.
Није познато ни како су ти ризици одмјерени према налазима Управе, мишљењу заштитнице имовинско-правних интереса и обавезама које је држава већ преузела пред УНЕСЦО-ом.
У документу о стању очуваности подручја Котора, Баошићи су наведени уз катастарске парцеле 771, 772, 773/1 и 774. Црна Гора је УНЕСЦО-у саопштила да је донесено рјешење о обустави радова и враћању локације у првобитно стање.
Држава је, дакле, међународној организацији већ рекла шта ће урадити. Сада њена Влада треба да објасни зашто је застала.
А ко рачуна цијену обале?
Заштита државе не може се свести само на заштиту њеног буџета. У тој држави живе грађани, а обала којом Морско добро управља припада заједничком простору.
Зато правни ризик према инвеститору није једина штета коју Влада мора да процијени.
Постоји и цијена промијењене обалне линије, могућих посљедица по морски екосистем, изгубљеног јавног простора, међународног кредибилитета државе и поруке која се шаље сваком будућем инвеститору.
Правни спор може бити окончан пресудом или новчаном накнадом. Обала која годинама остане промијењена полако постаје стање на које се сви навикавају.
Управо зато грађани имају право да виде оба рачуна – и онај који се односи на могућу одштету инвеститору и онај који остаје Баошићима.
Грађани могу покренути петицију
Грађани Баошића и Херцег Новог могу покренути петицију упућену Влади, Морском добру, надлежним министарствима и Општини Херцег Нови.
Петицијом могу затражити објављивање повученог материјала, мишљења заштитнице имовинско-правних интереса и процјене трошкова на коју се министар позвао, као и наставак израде пројекта и спровођење донесених рјешења.
Од Општине Херцег Нови могу тражити да јавно саопшти да ли подржава раскид уговора и враћање обале, те шта ће предузети пред државним органима како би заштитила интерес града.
Петиција би показала шта грађани сматрају већом штетом и спријечила да се одлука о њиховој обали доноси без њиховог гласа.
Јер прије него што држава каже да је враћање обале прескупо, грађани имају право да виде рачун – и за новац и за море.
Извори
- Побједа: Застој у Влади око раскида уговора са „Царинама“
- УНЕСЦО: Извјештај о стању очуваности добара свјетске баштине
Република је раније писала
- Шта је насуто у море у Баошићима: Министарство нема податке о испитивању седимента
- Још мјесец до рока за израду пројекта враћања обале у Баошићима, а Морско добро ћути
- Четири броја из Баошића стигла су до УНЕСЦО-а
- Казна је стигла, обала још чека: На потезу је Морско добро
- Чедо, не брини – све ће то народ позлатити
- Ко је надлежан одокативно?